Prvi pozdrav u Novoj godini svim kreativnim dušama koje prate moj blog
i ljubiteljima mog nakita!!!
Ljudi još nisu svesni koliko je lepo kupovati ručno izrađene stvarčice.
Mislim na ljude sa Balkana i iz cele Evrope, jer dok na evropskom tržištu i dalje kolo vode prodavnice jeftine bižuterije po tržnim centrima i nakita po neopravdano visokim cenama, u Americi mali, nezavisni autori imaju svoje tržište i svoje klijente. Nadamo se da će to da se promeni i da će ljudi uočiti razliku izmedju, recimo, Swarovski nakita, brenda koji je svoje visoke cene osnovao na masovnoj proizvodnji naobičnijeg stakla (Swarovski kristali, inače, nemaju veze sa kristalima) , i jednog umetnika koji topljenjem stakla "vaja" perlu, koristeći svoju maštu, skuplji materijal, kvalitetnije staklo. No, problem je u tome što smo generalno užasno izmanipulisani reklamama, pa smo veoma srećni kada damo 100 eura za Swarovski ogrlicu, zato što će koleginica sutra, kad joj kažemo gde smo kupili, automatski znati koliko smo dobro finansijski potkovani :))
Sa druge strane, slučajo sam se zadesila ispred poznate ljubljanske zlatare, 30. decembra. U izlogu sam videla srebro. Da budem preciznija, srebrne pločice od po 2 grama, sa laserski ugraviranim slovima ili nekim skroz hibridnim motivom. Uđem unutra i vidim kako prodavacica pakuje ženi kojoj su oči sijale od radosti, jednu takvu pločicu (bez lanca!), naplaćuje za nju 70 eura. Žena odlazi, a prodavačica ispod pulta vadi iz fioke drugu identičnu i stavlja je na mesto kupljene. Ljudi čekaju u redu da daju svoj teško zarađen novac, potpuno nesvesni de je u cenu takvog nakita uključena reklama, prestižan prostor, radna snaga. Taj komad nakita koji je kupljen za 70 eura, vredi, ustvari 20 eura. 10 eura je cena materijala i 10 eura cena izrade :)) To mogu odgovorno da potvrdim, zato što znam cene srebra i znam da ja takvu pločicu ručno uradim za 15 minuta, a mašina je uradi za minut :)
Ali, pustimo sada cene! Navešću samo neke razlike pri kupovini direktno od umetnika i kupovini u prodavnicama koji otkupljuju na veliko nakit koji se, opet, radi skroz mašinski.
Evo kako ja dočekujem svoje lokalne kupce:
-Oni se najave, pa dođu u moju radionicu. Dočekam ih sa kafom i nekim grickalicama. Uz neobavezno ćaskanje, iznesem svoje radove i zajedno ih gledamo. Mušterija isprobava, mi i dalje pričamo i ja je polako upoznajem. Pustim je da izabere ono sto joj se dopada, pa onda, ako je neodlučna, blago sugerišem šta mislim da bi joj najbolje stajalo. I sasvim iskreno, što je najbitnije - meni je stalo da to njoj dobro stoji i da ume da nosi baš taj komad nakita! Stalo mi je i zbog njenog zadovoljstva i zbog moje reputacije - nikad neću da "uvalim" šta bilo samo da bih prodala.
Znam i da budem na gubitku da bih nasla odgovorajuću nijansu kamena plave boje koja bi se totalno slagala sa nečijim očima :)
-Ako se osobi nesto dopada, ali želi, recimo, komad manjih dimenzija - napraviću.
-Ako želi nešto sasvim posebno, nacrtamo zajedno i prionem na posao.
-Ako želi da joj kraći ili duži lanac, to baš nije nikakav problem
-Ako želi kamen koji nemam, potražiću preko Ebay-a i kupiću odgovarajući.
Ono što je najbitnije i što ne može da vam ponudi nijedna prodavnica, osim basnosnovno skupih zlatara po Italiji i Francuskoj - mi, umetnici možemo naš proizvod kompletno prilagoditi željama kupca! I to, generalno, ne košta skuplje nego bilo koji komad već izrađenog nakita ili modnih dodataka.
Mi možemo da objasnimo kupcu kompletan proces izrade - to je kao da sedite sa modnim dizajnerom koji sluša vaše zelje, meri vaše proporcije i kreira haljinu vaših snova zajedno sa vama:)) Nije li to predivno?
Naravno da jeste, samo što ljudi to još ne znaju :))
Zaista uživam kada kupci aktivno učestvuju u dizajnu svog nakita! Zato su naše mušterije uglavnom kreativni ljudi i to nam je zajedničko, tu se nalazimo i razumemo. Ljudi koji žele nešto posebno za sebe i zovu me da materijalizujem njihovu viziju. Recimo, videli su moju seriju instrumenata, pa mi je jedna osoba poručila harfu, druga električnu gitaru. Volim da radim sledeći svoju maštu, ali ono što zaista cene kupci koji se vraćaju i kupuju ponovo, jesu usluga i mogućnost izrade nakita po porudžbini.
A sada, šta dobijamo kupovinom nakita u prodavnicama koji se bave preprodajom uvoznog nakita? Ima li svrhe upoređivati, ili je sve totalno jasno?
Recimo:
-Prodavačica obično ne zna šta vam prodaje, ne može da opiše proces proizvodnje, osobine kamena, pa čak ponekad ne zna tačno od kojih je materijala izrađeno nešto.
-Ona je plaćena po satu rada, tako da joj je jako stalo da završi svoj posao, zatvori prodavnicu i ode kući da se odmori.
-Ona ce trčati istovremeno od kupca do kupca, zaboravljajući da li je pričala sa vama o torbi boje kajsije ili o kožnom novčaniku :))
-Ponekad ima dodatnu zaradu na prodatu vrednost, tako da će, naravno, gledati da proda što više i šta god stavite oko vrata, reći će da je lepo. Ne treba im zamerati, one su samo prodavačice, to je njihov posao - prodaja.
A sada da vas pitam:
-Da li ste dobili u nekoj prodavnici kafu, ljubazan razgovor, osobu koja sedi sa vama po sat vremena čekajuci da probate sve i ne skida pogled sa vas, aktivno učestvuje u vašim željama?
Verovatno jeste ako ste kupovali nakit od po minimum 1000 eura po inostranim juvelirskim prodavnicama. A i tamo nije retkost da vas ugosti dizajner. :))
-Da li ste došli sa potpuno nedefinisanim željama, kao "Želim nešto romantično za devojku..." ili "Želim nešto što ću nositi na promociji, uz tu u tu haljinu"... i da vam autor pomogne da iskristališete svoju viziju?
-Da li ste imali mogućnost da dobijete komad nakita u bilo kojoj lokalnoj prodavnici izrađen po vašoj ideji, za određenu priliku, da mozete da birate boje, kamenje, dužinu, oblik?
Niste?
Onda je zaista krajnje vreme da počnete da kupujete nakit i modne dodatke koji izrađuju nezavisni umetnici, u svojim radionicama :))
i ljubiteljima mog nakita!!!
Ljudi još nisu svesni koliko je lepo kupovati ručno izrađene stvarčice.
Mislim na ljude sa Balkana i iz cele Evrope, jer dok na evropskom tržištu i dalje kolo vode prodavnice jeftine bižuterije po tržnim centrima i nakita po neopravdano visokim cenama, u Americi mali, nezavisni autori imaju svoje tržište i svoje klijente. Nadamo se da će to da se promeni i da će ljudi uočiti razliku izmedju, recimo, Swarovski nakita, brenda koji je svoje visoke cene osnovao na masovnoj proizvodnji naobičnijeg stakla (Swarovski kristali, inače, nemaju veze sa kristalima) , i jednog umetnika koji topljenjem stakla "vaja" perlu, koristeći svoju maštu, skuplji materijal, kvalitetnije staklo. No, problem je u tome što smo generalno užasno izmanipulisani reklamama, pa smo veoma srećni kada damo 100 eura za Swarovski ogrlicu, zato što će koleginica sutra, kad joj kažemo gde smo kupili, automatski znati koliko smo dobro finansijski potkovani :))
Sa druge strane, slučajo sam se zadesila ispred poznate ljubljanske zlatare, 30. decembra. U izlogu sam videla srebro. Da budem preciznija, srebrne pločice od po 2 grama, sa laserski ugraviranim slovima ili nekim skroz hibridnim motivom. Uđem unutra i vidim kako prodavacica pakuje ženi kojoj su oči sijale od radosti, jednu takvu pločicu (bez lanca!), naplaćuje za nju 70 eura. Žena odlazi, a prodavačica ispod pulta vadi iz fioke drugu identičnu i stavlja je na mesto kupljene. Ljudi čekaju u redu da daju svoj teško zarađen novac, potpuno nesvesni de je u cenu takvog nakita uključena reklama, prestižan prostor, radna snaga. Taj komad nakita koji je kupljen za 70 eura, vredi, ustvari 20 eura. 10 eura je cena materijala i 10 eura cena izrade :)) To mogu odgovorno da potvrdim, zato što znam cene srebra i znam da ja takvu pločicu ručno uradim za 15 minuta, a mašina je uradi za minut :)
Ali, pustimo sada cene! Navešću samo neke razlike pri kupovini direktno od umetnika i kupovini u prodavnicama koji otkupljuju na veliko nakit koji se, opet, radi skroz mašinski.
Evo kako ja dočekujem svoje lokalne kupce:
-Oni se najave, pa dođu u moju radionicu. Dočekam ih sa kafom i nekim grickalicama. Uz neobavezno ćaskanje, iznesem svoje radove i zajedno ih gledamo. Mušterija isprobava, mi i dalje pričamo i ja je polako upoznajem. Pustim je da izabere ono sto joj se dopada, pa onda, ako je neodlučna, blago sugerišem šta mislim da bi joj najbolje stajalo. I sasvim iskreno, što je najbitnije - meni je stalo da to njoj dobro stoji i da ume da nosi baš taj komad nakita! Stalo mi je i zbog njenog zadovoljstva i zbog moje reputacije - nikad neću da "uvalim" šta bilo samo da bih prodala.
Znam i da budem na gubitku da bih nasla odgovorajuću nijansu kamena plave boje koja bi se totalno slagala sa nečijim očima :)
-Ako se osobi nesto dopada, ali želi, recimo, komad manjih dimenzija - napraviću.
-Ako želi nešto sasvim posebno, nacrtamo zajedno i prionem na posao.
-Ako želi da joj kraći ili duži lanac, to baš nije nikakav problem
-Ako želi kamen koji nemam, potražiću preko Ebay-a i kupiću odgovarajući.
Ono što je najbitnije i što ne može da vam ponudi nijedna prodavnica, osim basnosnovno skupih zlatara po Italiji i Francuskoj - mi, umetnici možemo naš proizvod kompletno prilagoditi željama kupca! I to, generalno, ne košta skuplje nego bilo koji komad već izrađenog nakita ili modnih dodataka.
Mi možemo da objasnimo kupcu kompletan proces izrade - to je kao da sedite sa modnim dizajnerom koji sluša vaše zelje, meri vaše proporcije i kreira haljinu vaših snova zajedno sa vama:)) Nije li to predivno?
Naravno da jeste, samo što ljudi to još ne znaju :))
Zaista uživam kada kupci aktivno učestvuju u dizajnu svog nakita! Zato su naše mušterije uglavnom kreativni ljudi i to nam je zajedničko, tu se nalazimo i razumemo. Ljudi koji žele nešto posebno za sebe i zovu me da materijalizujem njihovu viziju. Recimo, videli su moju seriju instrumenata, pa mi je jedna osoba poručila harfu, druga električnu gitaru. Volim da radim sledeći svoju maštu, ali ono što zaista cene kupci koji se vraćaju i kupuju ponovo, jesu usluga i mogućnost izrade nakita po porudžbini.
A sada, šta dobijamo kupovinom nakita u prodavnicama koji se bave preprodajom uvoznog nakita? Ima li svrhe upoređivati, ili je sve totalno jasno?
Recimo:
-Prodavačica obično ne zna šta vam prodaje, ne može da opiše proces proizvodnje, osobine kamena, pa čak ponekad ne zna tačno od kojih je materijala izrađeno nešto.
-Ona je plaćena po satu rada, tako da joj je jako stalo da završi svoj posao, zatvori prodavnicu i ode kući da se odmori.
-Ona ce trčati istovremeno od kupca do kupca, zaboravljajući da li je pričala sa vama o torbi boje kajsije ili o kožnom novčaniku :))
-Ponekad ima dodatnu zaradu na prodatu vrednost, tako da će, naravno, gledati da proda što više i šta god stavite oko vrata, reći će da je lepo. Ne treba im zamerati, one su samo prodavačice, to je njihov posao - prodaja.
A sada da vas pitam:
-Da li ste dobili u nekoj prodavnici kafu, ljubazan razgovor, osobu koja sedi sa vama po sat vremena čekajuci da probate sve i ne skida pogled sa vas, aktivno učestvuje u vašim željama?
Verovatno jeste ako ste kupovali nakit od po minimum 1000 eura po inostranim juvelirskim prodavnicama. A i tamo nije retkost da vas ugosti dizajner. :))
-Da li ste došli sa potpuno nedefinisanim željama, kao "Želim nešto romantično za devojku..." ili "Želim nešto što ću nositi na promociji, uz tu u tu haljinu"... i da vam autor pomogne da iskristališete svoju viziju?
-Da li ste imali mogućnost da dobijete komad nakita u bilo kojoj lokalnoj prodavnici izrađen po vašoj ideji, za određenu priliku, da mozete da birate boje, kamenje, dužinu, oblik?
Niste?
Onda je zaista krajnje vreme da počnete da kupujete nakit i modne dodatke koji izrađuju nezavisni umetnici, u svojim radionicama :))
