Sve o ptici...

Ovog puta, bez komentara, neka slike govore :)

Art Market u Austriji - kako to sve izgleda :)

Sinoć sam se vratila puna utisaka iz Austrije, sa tradicionalnog, predbožićnog Art Marketa, održanog u unutrašnjem dvorištu zamka Retzhof, koji je preuređen u kulturni centar, sa salama za predavanja, koncertnom dvoranom, prostorijama za radionice.

Stigle smo, Klavdija, Petra i ja, iz Ljubljane oko devet ujutru, sve tri smo, naravno, spavale po par sati. Svaka nam čast kako smo bile solidarne i uigrane, a verujem da smo bile napete i neispavane, naravno, sve radimo u pet do dvanaest pripreme :)) Bilo je prostora unutar zamka za izlagače, ali smo odlučile da se pridružimo centralnom prostoru, koji je napolju :)) Dobile smo stolove, svaki je sto bio 2 metra dug, tako da smo imale dovoljno mesta da izložimo sve lepo.

Evo slika moje postavke, sve je, uključujući vizitke i tablu, bilo u sivo - ljubičasto - crnim tonovima (ignorišite to što menjam ime nakita kao čarape - nikad zadovoljna :)):



Ovo je štand Klavdije Kurent koja, inače, pravi sve i svašta, osim toga ima jako posećene radionice iz različitih tehnika, a piše i za časopis Unikat.



Moja druga kreativna drugarica, Petra Militarev, izlagala je svoje preslatke ptice od kamena na platnu i ogledala. Petra, inače, redovno drži radionice za decu, svakog četvrtka.


Ovaj događaj je bio, većinom, okupan božićnom atmosferom. Za razliku od naše Mode, u kojoj sam učestvovala, i gde ljudi mogu da vide modne dodatke i dizajnersku odeću, ovde je bilo svega handmade, a najmanje nakita i odeće! Ja to nisam znala, a da jesam, možda ne bih ni išla, s obzirom da ljudi tu najmanje dolaze da kupe modne dodatke. A da nisam otišla, propustila bih super događaj i druženje, tako da je možda i bolje što sam živela do juče u zabludi :))

Bilo je dosta čestitki, koje su se odlično prodavale! Da ne poverujete koliko Austrijci vole unikatne čestitke. Bilo je mnogo toga što bih sa zadovoljstvom poklonila nekome za praznike - uostalom, tome služi o ovaj dogadjaj. Zatim, od božićnih dekoracija, bilo je i ukrasa za jelku, ali ukrasa koji su rađeni prema autorkim ilustracijama izlagača.

Bilo je dosta stvari za kuću, najviše stolnjaka, pokrivača, jastučnica od pačvorka, i prosto nisam mogla da poverujem koliko ljudi cene tu tehniku i koliko para hoće da odvoje za nešto handmade što će krasiti njihov dom! Pačvork stolnjaci koji pokrivaju sto za 6 osoba koštali više stotina eura. Krupniji komadi materijala su ušivani, tako da se to, verovatno, radi dosta brže. Izlagači sa pačvorkom su bili unutra, tako da nisam imala vremena da još jednom obilazim i slikam.

Bilo je dosta keramike i čudnih ukrasa od gvoždja koje do tada nisam videla. Ne mogu sada da opisujem kako to izgleda, neke sam slike uspela da uhvatim. Sve to izgleda mnogo lepše kad se gleda pojedinačno (mislim na te ukrase)





Očigledno je keramika nešto što ljudi vole, poznaju i rado kupuju. Kamenina, terakota, raku i porcelan.

Bilo je i ručno rađenih sveća, eteričnih ulja, krema, jednom rečnu, kozmetike organskog porekla.


Malo filca, marama i šaleva uradjeni u nunofilzen tehnici, šteta što nisam slikala više, bilo je izuzetno lepih radova! Takodje, veselih slika od filca!

Bilo je i nakita, preovlađivali su staklo (lampwork, fuziju stakla nisam videla!), zatim srebro, drvo i drvo u kombinaciji sa srebrom, keramika, filc (obožavaju filc!) i od nekih recikliranih materijala, jako interesantnih.

Meni, kao osobi koja se bavi dizajnom i izradom nakita, logično je i nakit bio najzanimljiviji, te ću odvojiti neke autore koji su mi se dopali:

Nakit od srebra koji me je ostavio bez daha i da sam u stanju da priuštim sebi komad od 500 i 700 eura, sigurno bih kupila :) Autorka je Schneebacher Martina. Ne znam koji joj je sajt, zaboravila sam da uzmem vizitku :))


Zatim, Nika Stupica, keramičarka iz Ljubljane, sa kojom sam se jako lepo družila. Osim nakita, ima jako lepe činije, šolje od porcelana, totalno jednostavnog dizajna. Ona održava radionice u svom ateljeu, u Ljubljani, upravo razmišljam da li da se upustim u kurs izrade nakita od porcelana (samo mi to fali pa da poletim, hehe...) Njene radove možete videti i u poznatoj prodavnici IKA, u centru Ljubljane:





Nakit od keramike koji me je ostavio bez daha, pod imenom "Tri lukne" potpuno u zemljanim bojama, vrlo prepoznatljivog stila ! Uveče, kad sam otisla u galeriju V5 da predam svoje radove vlasnici galerije, veoma sam se obradovala kad sam videla nakit od Tri Lukne izložen!





I na kraju, takodje nakit od keramike u prelepim bojama, ne znam autora - osoba je iz Austrije:



E, sada, moram da napišem i svoje utiske:
-Većina autora dosta pažnje posvećuju samoj postavci, kao sto možete videti na slikama. Moj nakit je od srebra, tako da je logično da se odlučim za jednostavan stil. Drugi izlagači nakita nisu nagomilavali svoje komade. Nisu ni ljudi koji su radili pačvork, ni slike... tamo će osoba radije izložiti 5 stolnjaka da se lepo vide i da kupci mogu svaki detalj da osmotre, nego što će doneti 20, pa sve da ređa. Nakit, takodje! Čestitke: oni neće staviti na sto 200 čestitki, nego lepo raspoređenih 20, ostalo drže u kutiji, pa kad se proda, dodaju nove. Meni se to jako dopada, zato sto dodaje vrednost ručnom radu. Svaki je izlagač imao svoje prospekte i vizitke na stolu, pored svog imena i prezimena - promotivni materijal je bitan, ljudi koji dolaze možda trenutno nemaju novca da kupe, ali ako ih nešto zanima, uzeće promo materijal i na miru pregledati sve kod kuće.

-Kvalitet i materijli: orijentisani su na ekološki prihvatljive materijale, to vole da rade i njihovi kupci to traže. Znate kako, mislim da su autori ti koji postavljaju ukuse kupcima i celom narodu, u zavisnosti od toga šta prave, kupce uče ne samo da cene i prepoznaju proizvode, nego i da odvoje pozamašnu sumu novca za te radove. Kupci vole da se informišu o materijalima, oni su bukvalno srećni kad mogu da prepoznaju materijal "aaaaaaaaaaa, keramik!... !aaaaaaaa, filz!" :))
Predmeti su ili skroz načičkani, u ludim kombinacajama boja, ili su skroz jednostavni!

-Posećenost: jako velika! Bilo je trenutaka kad su ljudi čekali u redu da dođu do određenih štandova! Kupovna moć isto tako na nivou. Ne gledaju cene toliko koliko biraju ono što im se dopada. Malo mi je smetalo to što stanu, probaju i kupe moj komad nakita, a da im pritom nijedan mišić na licu ne zaigra, nikakve emocije ne pokazuju. Ali takvi su, samo je meni to čudno.

-Prodaja: zadovoljna sam, s obzirom da je ovo bio sajam rukotvirna iz svih oblasti, a ne događaj akcentovan na modu, prodaja je išla poprilično dobro. U poslednjih 3 sata sam najviše i prodala. Svi su odjednom, posle ručka, nagrnuli, u gomilama.

-Kvalitet proizvoda: Da uporedim, opet, sa Modom, zato sto sam samo tamo i učestvovala. Dakle, sve je to bolje predstavljeno, mada sam dizajn i kvalitet proizvoda naših izlagača(da izuzmem to da su u samoj izradi do bola pedantni!), može da se poredi sa ovim što sam videla u svakom smislu! Mozda nisam dobila pravu sliku od svemu, ali našim umetnicina najmanje nedostaju mašta i kreativnost! Nedostaju im samo sajmovi i dogadjaji gde mogu da izlože svoje radove. Jedino što sada vidim jeste da sto od 60 cm zaista nije za izlaganje naših kreacija. Ja bih uvek primila 20 probranih autora i njima bih dala stolove od 2 metra, nego što bih gomilala. Pa bih onda, sledeći put, pozvala autore koji nisu učestvovali. Ali, tu se ja najmanje pitam :))
Time bi kultni modni dogadjaj bio nešto zaista izuzetno, svaka bi postavka lepše i interesantnije izgledala. To bi, automatski, diglo i cene i posećenost.

Super sam se zabavila, upoznala jako mnogo ljudi, ostvarila divne i produktivne kontakte, družila se sa Albancem sa Kosova, umetnikom koji je izlagao kovano gvoždje, i koji me je dočekao kao najbližeg suseda. Verujte mi da su mi na oči suze pošle... toliko mržnje, toliko osvete, a ovde, daleko od svih tih nemira, ljudi su samo ljudi, koje kao da se poplava izbacila na neko treće ostrvo, gde nema mesta mesta bolu i ružnim osećanjima. Pili smo belo, kuvano vino, zavidela sam Austrijcima koji su potpuno neosetljivi na hladnoću i izlažu u raskopčanim jaknama, ćaskala sa svima pomalo i divno se provela.

Utakmica Kreativci-Kinezi, rezultat nerešen!

Drage moje kreativne duše, ovaj put pisaću o cenama, vrlo otvoreno, vrlo iz srca i sa najboljim namerama koje postoje u meni.

Kada pitam ljude zašto prodaju svoje rukotvorine tako jeftino, dobijem odgovor da ljudi nemaju novca, da je kriza, da žele da svako može sebi da priušti njihove kreacije, čak sam imala priliku da čujem kako kod Kineza prodaje sve i svašta po nižim cenama.

Znam, reći ćete da je meni lako, ja sam u zemlji bolje ekonomske situacije, mogu da prodajem u Evropi i svetu, ali! Da li zaista mislite da svako u Evropi može sebi da priušti ručno rađen komad nakita, čestitku, kapu? Odmah ću vam reći da ne može. Zašto bi onda mogao u zemljama nižeg standarda? Žao mi je, svet nije savršen, svuda ima socijalnih slučajeva, a ja ću, ako želim da se bavim humanitarnim radom, otići u sirotište ili u školu za decu sa posebnim potrebama i tamo ću se osećati "humano" :)

A sada, što se tržišta tiče... tržište nije krivo :)) Ovako niske cene nije odredilo tržište. Odredili su ih autori, tj. mi sami. Molim vas da me ne shvatite pogrešno! U pokušaju obaranja cena i privlačenja kupaca, napravili smo kardinalnu grešku, nismo "potukli konkurenciju", nego smo kompletnom tržištu rukotvorina učinili medveđu uslugu. I dalje to radimo :))

Kada sam pregovarala sa vlasnicom galerije u Sloveniji u vezi sa prodajom mog nakita (za koji sam mislila da je skup, hehe...) ona mi je lepo rekla: "Nudimo dizajn, različitost, kvalitet, a to ima svoju cenu!" Pa razmislite, da li je cena vaše ideje, koju ćete iskoristiti jednom ili više puta, vaše ruke koje trpe i koje se i te kako troše (videćete kad zađete u pedesete!), vreme za fotografisanje, promociju, prodaju, a da ne pričam o konstantnom radu na sebi i sticanju znanja, vredna 500, 300 pa i 200 dinara?

Ne postoji skup nakit, postoji samo nakit koji sebi možemo ili ne možemo da priuštimo :) Ljudi nemaju para, zar ne? Možete li da stavite ruku u vatru da posle kupovine vašeg komada nakita, torbe, čestitke, bilo čega, taj isti kupac ne ode u neku IN prodavnicu da kupi nanizane perlice od stakla za 5.000 pa i 10.000 din? I znate šta? Ono što je kupio od vas će nositi pet puta, a ovo što je platio skupo, čuvaće kao oči u glavi. Zašto? Zato sto je morao nečega da se odrekne da bi kupio taj skup komad nakita. Totalno jednostavna potrošačka psihologija! Novčanik pamti :)

Zašto bi neko trebalo da kupi od vas komad nakita, a da to finansijski ne oseti? Ja zaista ne vidim nijedno racionalno objašnjenje. Osim ako ne računate ovako: jedno pakovanje Fima košta 300 dinara. Od toga ja napravim 7 pari mindjuša, koje prodam za po 200 dinara i ja sam zaradila 1100 dinara. Da, tako se računa kada se prodaju paprike na pijaci, kada odete u Italiju ili Tursku i donesete nakit za preprodaju. Tako se NE računa kada nešto sami napravite svojim rukama, mozgom, upornošću, kada udišete lak za fimo ili ja patine za srebro.

Mi smo ti koji smo navikli kupce rukotvorina na naše, sramotno niske cene. U svetu ljudi žive i to sasvim pristojno od prodaje svojih kreacija. A vi (i sebe ubrajam!) da li bar možete da platite komunalije prodajom svojih rukotvorina? Ljudi u svetu sasvim ozbiljno shvataju svoj rad: oni se ne igraju, ne zabavljaju, oni se ozbiljno bave tim poslom. Oni nemaju novca i vremena da provode svoje vreme igrajući se i prodajući po cenama sa pijace. Imate li ih vi? Ako imate, super, samo tako nastavite. Ako nemate, razmislite malo o tome koliko vrednujete sebe i svoj rad! Razmislite o eventualnoj mogućnosti da se oformi neko udruženje koje će da reguliše cene rukotvorina na tržištu, kao što druge profesije imaju svoja udruženja. Sedite svi zajedno i dogovorite se. Inače će se Moda za poneti preobraziti, polako ali vrlo izvesno, u ozbiljnu konkurenciju uličnim ređačima perlica i kineskoj pijaci. O kvalitetu i lepoti ne govorim (da ne neko ne uvredi!), već po cenama.

Ručni rad JESTE luksuz. I treba da se plati. I kad bude počeo da se plaća, biće cenjen na pravi način. Mi određujemo cene na tržištu. U međuvremenu, vidimo se na utakmici Kreativci - Kinezi. Utakmicu koju smo mi, kreativci, zakazali i odlučili da je igramo.

Umetnički nakit

Polimerska glina je najpopularniji materijal za kreativno izražavanje i kod nas i u svetu. Veoma je lak za oblikovanje, cene su pristojne, mogućnosti beskonačne! Zato me ljutilo, kad sam izrađivala nakit od polimerske mase, kad mi neko kaže: "A, to je ona plastika, moja ćerka od 8 godina pravi nakit od toga..." nipodaštavanje koji neki ljudi pokazuju prema ovom materijalu je totalno besmisleno, pa sam rekla "OK, neka ti ćerka napravi ogrlicu, nemoj je kupovati od mene" :)) Evo ja ću dati mom detetu keramičku masu (glinu), pa će takodje nešto napraviti i od tog plemenitog materijala koji koriste od pamtiveka genijalne, umetničke duše :) Od svega može da se napravi komad vredan divljenja: papira, hladnog porcelana, kamenja, drveta... daj komad tkanine osobi koja ima ideju i ume da je izvede i ona će stvoriti čudo. Na našim prostorima, nažalost, još postoje tradicionalni klišei po kojima komad, recimo, nakita, ne može i ne treba da se smatra primenjenom umetnošću, već čistom komecijalom, a još ako je napravljen od polimerske gline (joj, pa to je plastika!)... I mene, sa srebrnom glinom, guraju u juvelirstvo, i ako se uopšte tako ne osećam i ne doživljavam sebe kao juvelira.

Ali, kad neko kao Donda, napravi ovako nešto:

... o čemu možemo da pričamo, osim o primenjenoj umetnosti, sa svim njenim klasičnim elementima? Pažnja: bez kalupa! Ovo nije komercijalni nakit - slažem se, ali onaj ko je odvojio neko vreme da proučava umetnost, ovo će itekako umeti da ceni... i ako se usuđuje da nosi oko vrata nešto što nije nakit od polimerske mase sa jedno 30 boja, ružicama, listićima, čokoladama, sladoledima, šećerlemicama :))

Nemam ništa protiv rolata, i sama sam ih pravila i koristila, i baš zato što ne bih nikad umela da napravim jedan zarez od ovog lica u orahu, umem to da cenim... toliko da sam upravo Dondi poslala mail da je OrahLice prodat... meni, naravno :)))

Harfa medaljon

Upravo sam završila porudžbinu za devojku iz Amerike koja je videla moje muzičke instrumente i poželela da joj napravim harfu. O, divnog li izaziva! Pa sam iskoristila priliku da malo približim ljudima kompletan proces izrade jednog ovakvog komada nakita, koji uključuje konstrukciju, rad po etapama i veoma pažljivo planiranje.

Pa da počnemo :)

Prvo i jako bitno: napraviti skicu, evo kako ja to radim (nisam vična crtanju, ali mi je bitno da ja samu sebe razumem, a nadam se da ćete i vi uspeti :))

Moja buduća harfa je, ustvari, trougao: jedna strana je cilindar, druga je kriva ploča, treća ploča koja se sužava.

U ovoj etapi, planiram debljinu ploča koje ću razviti i njihovu dužinu. Ne mora da se planira u milimetar sada, uvek mozemo da išmirglamo ako je predugačka - pa tako uvek ostavimo malo duže delove za buduće prepravke.




Najlakše mi je da prvo, bez posebnog planiranja, izbušim rupice na ravnoj ploči - pa koliko stane, trudeći se da održavam istu distancu između njih. Rupice se buše kad je gline potpuno suva, pomoću alatke za bušenje. Ova alatka ima nekoliko nastavaka - za male i veće rupe. Ignorišite to što su dva dela trougla već spojena, to ću objasniti u produžetku.



Sada sam spojila sva tri dela i videla da ću morati da oblikujem valjak i ploču sa rupicama tako da lepo prionu uz treću ploču, čija su dva kraja uvijena. Trudim se da što preciznije šmirglam, da bi spojevi imali dobru bazu kad budem lepila.



To radim pomoću ručnih turpija. Ove turpije su male i jako "pametne" alatke. Za ovu priliku, korističu turpiju koja je sa jedne strane ravna, a sa druge formira polukrug i savršeno će mi poslužiti da valjak i ravnu ploču isturpijam tako da prionu uz uvijenu ploču.


Evo, nadam se da se vidi razlika. Nije savršeno, ali ne smem više da turpijam, da ne bih oštetila oblik. Sada ću koristiti glinu "paste" da bih zalepila spojeve. Kad ih zalepim, pustiću da se osuše 20 minuta u mojoj rerni na 15o stepeni.


Sada ću početi da bušim rupice na gornjoj, uvijenoj ploči. Dole sam izbušila 12 rupica. Uzeću lenjir ili neku plastičnu ploču i obratiću pažnju na dve stvari: da mi rupice koje bušim budu ravne sa donjim rupicama i da mi sve to bude paralelno sa valjkastim oblikom. Ovo je meni bilo najteže i to samo zato što sam gore imala nepravilan oblik, a dole već izbušen, ravan :) Moglo je to i drugačije, ali prvi put radim ovako nešto.


Kad sam to uradila, dodatno obradim spojeve sa glinom "paste" (za lepljenje) i šmirglam tako da se spojevi ne vide, pa će harfa izgledati kao da je celina. Staviću je opet da se suši u rernu. Zatim ću ponovo šmirglati dok ne nestanu sve neravnine od lepljenja. Ovako izgleda izrada u ovoj fazi:


Sada moram da napravim strune. Uradiću to od srebrne žice. Iseći ću 12 žica i na jednom vrhu ću napraviti kuglicu pomoću brenera. Sačekaću da se ohlade ili ću odmah staviti u hladnu vodu.


Sada treba da smislim kako će harfa da se okači na lanac. Meni je nekako najprirodnije da bude u onom položaju u kome se ona i svira, ali oni moraju da se postave tako da ne zatvore rupice, koje su vrlo gusto izbušene. Razviću ploču, a slamčica će biti odlična da isečem dva malena kruga. Krugove pustim da se osuše, zatim, kako je ploča u pitanju, išmirglaću male krugove sa jedne strane, da bih imala veću i samim tim jaču podlogu za lepljenje na ravnu ploču, pa će oni ovako izgledati:


Zatim opet ručnom bušilicom izbušim rupice i lagano ih povećavam tako što bušilicom obrađujem već izbušenu rupu.


Sve opet spojim da se što manje vide prelazi i stavim harfu u peć. Ovaj medaljon neću peći na 650 stepeni, po preporuci proizvođača, nego na 800 stepeni. Imam mnogo spojeva i želim da sve bude čvrsto.

Kada izvadim iz moje peći, harfa ima belu boju, ovako:



Koristiću metalnu četku i običan prašak za pranje veša da bih skinula taj beo sloj i dobila satensku boju srebra. Ovako izgleda posle obrade:



Devojka koja je poručila harfu želi satenski sjaj, tako da cu poliranje do visokog sjaja izostaviti. Kako sam lepo išmirglala harfu pre pečenja, koristeći tri brusna papira i pekla na jakoj temperaturi, dobila sam vrlo čvrst metal, koji nije porozan i dodatno šmirglanje nije potrebno.

Sada ću da ubacim žice koje sam napravila ranije. Primećujem da moj rad na srazmernoj odaljenosti struna nije baš najbolje uspeo. To je večiti problem skupljanja srebrne gline pri pečenju. Naime, srebrna glina se skuplja različito, što je veća (deblja) ploča, to je veći procenat skupljanja. Valjkasti oblici se skupljaju više od pločastih (pravougaonih), a očigledno se to dogodilo. Moj kupac se i sama bavi izradom nakita od srebrne gline i verujem da zna kako funkcioniše, pa mi neće zameriti :)



Napomena: Primetili ste da je jedan kraj struna obrađen brenerom i ima lopticu na kraju, a da je drugi kraj uvijen (mora još malo da se doradi i zategne!) To je zato sto ručni brener nema snagu da istopi krajeve žica jednom kad su oni ubačeni u srebrni ram ili šta već! Naime, brener sada ne greje sada samo zicu, već i celu površinu okolo. Za to će mi biti potreban pravi, profesionalni brener sa dve odvojene boce: gas i kiseonik. Upravo sam ga kupila i čekam da mi se isporuči. Ali ni ovako nije loše :)

Na kraju dodajem alke i lanac. Evo kako izgleda medaljon na kraju balade. Još nisam uspela da namestim ekspoziciju tako da mi fotoaparat neutrališe sjaj srebra - radim na tome :)

Nadam se da sve uživali čitajući bar upola toliko koliko sam ja radeći ovaj medaljon :)

Osnovne tehnike izrade nakita od srebrne gline- radionica u Beogradu!!!

Pozdrav svim kreativnim ljudima!!!

Da se ne ponavljam i da ne kopiram tekst sa Facebooka, za više informacija posetite moju FB stranu i pročitajte više o predstojećoj radionici

Pozdrav i kreativan dan Vam želim!!!
Milica

Pitanja o odgovori - otvoreno za sve!

Donda je postavila sledeća pitanja, pa sam rešila da odgovorim i njoj i svima ostalima - naravno, koliko mogu i znam. Slobodno pišite na moj mail, a ja cu citirati vaše pitanje i odgovoriti. Naglasite mi ako želite, pritom, da ostanete anonimni. Mislim da je ovo pravo rešenje, zato sto često dobijam mailove sa pitanjima na koja odgovaram i po više puta, pa da mogu da uputim ljude da pročitaju prvo sve odgovore na jednom mestu, ako već postoje :)

"Draga Milice, malo je reci da mi se sve ovo jaaako dopada i da mi je uzasno primamljivo.Najveci problem je kao i za sve, a za nas u Srbiji posebno, plasiranje i prodaja ovako izradjenog nakita.Ne mogu, a da te ne pitam kolika su pocetna ulaganja i sta je sve za taj pocetak potrebno.Trebaju mi bar grube cifre.Takodje me interesuje jos jedna stvar, da li se glinom mogu oblagati neki materijali, tj. posrebriti? Npr. uradi se figurica u fimu, ispece, a potom se oblozi srebrnom glinom?da li se srebrna glina moze peci u nekim drugim pecima, npr. zubarskim ili keramickim? Eto, ako ovo nije suvise pitanja, volela bih da mi odgovoris.Hvala ti !"

1. Iskreno mislim da plasiranje i prodaja nisu problem. Samo što je ciljna grupa drugačija. Sve one žene koje kupuju nanizano poludrago kamenje od po 100 eura, koje u preskupoj prodavnici Beogradjanke kupuju tri perle od murano stakla za vise od 100 eura, otprilike ta grupa ljudi - samo sa više stila :) Zene koje ne vole da imaju puno raznobojnog nakita koje moraju da skidaju svako vece i da ujutru traže nesto sto ce se slagati uz ljubičastu bluzu i sive pantalone :) Mislim da je moja prodaja na slabije posećenoj Modi za poneti ovog leta dokaz da ljudi hoće da odvoje novac nakit od srebrne gline.

2. Bez peći, početno ulaganje je oko 300 eura, da kupiš 100 grama gline od koje ces uraditi svojih prvih 10 komada nakita + paste glina + glina u špricu, alati, srebrne žica i delovi za nakit. Ako želiš da pečes pomoću brenera, dodaj jos tridesetak eura. Ako želiš da koristis (kupiš) peć, onda zavisi od toga koju ćeš peć kupiti. Ako imaš osobu kod koje mozes povremeno da nosiš na pečenje, a koja se, recimo, bavi keramikom, onda ti peć nije potrebna.

3. Sa glinom se mogu oblagati predmeti od keramike. Naravno, prvo se ispeče bikvit na nekih 800 stepeni, pa se to obloži glinom. Jako lepa i poznata tehnika je kombinovanje keramike i srebrne gline, tehnika koju uče studenti vajarstva na Harvardu. Šuplje forme od srebrne gline se prave tako što se unutra stavi i služi kao podrška glina od plute ili drveta. Ta glina ispari već na 200 stepeni, pretvarajući se u pepeo, kao i drugi materijali organskog porekla. Tako je napravljen moj Bendzo i moja Gitara :) Recimo, ako bi želela da napraviš medaljon od keramike, pa da dodaš detalje od srebrne gline, uradis to tako da rastvoriš glinu do "kašastog" stanja pomoću destilovane vode, dodajući kap po kap, pa onda četkicom oslikavaš po keramici. Zatim ponovo pečeš. Ja sam kupila ovu peć upravo zato sto želim da eksperimentišem sa kombinacijom: staklo - srebrna glina - keramika.

4. Fimo + srebrna glina ne idu zajedno! Srebrna glina postaje metal posle pečenja. Štaviše, srebrna glina ne sme da dođe u dodir sa fimom u nepečenom stanju, tako da ljudi koji se bave izradom nakita od fima i polimerske gline imaju posebne noževe i radnu podlogu za ove dva materijala, pa nakon pečenja kombinuju - spajaju oba materijala. Prvo se ispeče i obradi, recimo, ram od srebrne gline, pa se unutra popuni fimom, pa se opet zapeče na temperaturi predviđenoj za polimersku glinu.

5. Srebrna glina se može peći u pećima za keramiku (na 700 stepeni, dva sata) i u laboratorijskim pećima.

Toliko za sada, pa izvolite sa pitanjima i hvala vam što ste radoznali!!!


Dopuna:

Cene srebrne gline, za Dondu:
Ja kupujem od Hobbyland.eu , jedne od najvećih evropskih prodavnica hobi materijala.
Kliknite na link da pogledate cene srebrne gline. Za države koje nisu u EU, srebrnu glinu šalju bez poreza - preko mene možete porućiti glinu po istim cenama, ako vam je jednostavnije. Problem je kada šalje firma, onda se paketi otvaraju i carine prema računu koji je u kutiji. Da napomenem da samo srebrnu glinu mogu da posaljem ili donesem bez poreza, ostale materijale ne :)

Kako izabrati peć za metalnu glinu?

Konačno sam skupila novac da kupim veliku peć za nakit. Ta peć pruža velike mogućnosti, kako zbog veličine, tako i zbog visoke temperature na kojima može da se peče cak i nakit od prave gline i porcelana. Mojoj sreći nema kraja!!! Evo, smejem se dok pišem ovo, zato sto se pitam kada cu početi da zaradjujem od prodaje nakita, konačno - do sada sve samo ulaganja i ulaganja :)

Ova peć je američke proizvodnje, prilagodjena evropskoj struji i utičnici, Paragon.
Odlučila sam se za peć koja se otvara sa gornje strane, Paragon Caldera, sa dodatnom fiokom za lampwork perle i ovako izgleda:


Kao što vidite, ovo je peć za sve - za keramiku, porcelan, srebrnu, bronzanu i bakarnu glinu, emajliranje, a ovo što vidite u donjem delu, kao fioku iz koje vire metalne šipke, koristi se za perle od stakla (otkud znam šta će da mi padne na pamet jednog dana da radim!) Tu se tek izradjene perle lagano hlade. Sa tom fiokom, peć razvija temperaturu od 1095 stepeni. Kada se fioka izvadi, a vratanca zatvore, maksimalna temperatura koju ova peć postiže je 1295 stepeni.

E, sada, nakon što sam se pohvalila, da napišem malo o tome kako izabrati peć za metalne gline!

Uglavnom, svaka peć koja postiže 900 stepeni je dobra. Koliko sam se ja informisala i čula od USA članica sa moje grupe, ako na vašem tržištu ne postoji specijalna peć za metalnu glinu, poslužiće bilo koja brza laboratorijska peć.

Srebrna glina je najlakša za pečenje. Slow fire serija Art Clay Silver, prema uputstvima proizvođača, peče se na 650 stepeni oko pola sata. Kada kažem pola sata, mislim na vreme od kada peć postigne željenu temperaturu, pa dok je ne isključite. Međutim, ljudi koji se ozbiljno, godinama bave izradom nakita od metalne gline kažu da to nije dovoljno. Oni peku svoju glinu na 800 stepeni i peku je po dva sata. Tada je metal mnogo otporniji i jeste da se više skupi, ali je zato manje porozan, što olakšava šmirglanje, poliranje i patiniranje.

Umetnici koji rade sa metalnom glinom vole peći koje se otvaraju sa prednje strane, kao što je moja bivša peć Art Clay super petit, koja je manjih dimenzija - ali dovoljno velika da može odjednom da peče četiri komada nakita. Umetnici koji se bave izradom nakita od stakla i emajliranjem metala, takođe vole peći koje se otvaraju sa prednje strane, zato sto mogu lako da izvade vruć komad iz peći. Ne zaboravite da je emajliranje jako zahtevan proces i da samo 20 sekundi deli uspeo rad, dobro istopljene emajle od prepečene, uništene teksture!

S obzirom da je metalna glina materijal za pravljenje manjih komada, ovo je više nego dovoljno!


Sa njom dobijate i komplet za rad, koji možete videti na slici.
Ovo je peć odličnog kvaliteta, koju uvek možete poneti sa sobom gde god da putujete - što nije ni čudo, s obzirom da je japanske proizvodnje i da su je pravili proizvođači srebrne gline.
Unutrašnje dimenzije su 85x120x60 mm, što je, verujte mi, savršeno za metalnu glinu!
Veoma je laka za korišćenje, ima dve brzine zagrevanja, "LOW i HI heating rate". LOW program se koristi kada pečemo komad šupljeg oblika, kao što je perla. Unutar perle od srebra, nalazi se "cork clay" ili glina od plute. Pluta mora da sagori polako. Peć razvija temperaturu do 1000 stepeni, znači da je pogodna i za emajliranje, fuziju stakla, kao i za keramiku koja se peče na nižim temepraturama. Ja sam je imala neko vreme i bila sam jako zadovoljna!

Druga omiljena peć kreativaca koji rade sa metalnom glinom je Paragon SC-2 i SC-3 serija. Ove peći razvijaju temperaturu do 1095 stepeni, ali verujte, ono što možete da uradite na 1095, takodje možete i na 1000.

Paragon SC-2 i SC-3 izgledaju ovako:

Model sa prozorom:

Model bez prozora




Ove peći imaju takodje i modele kojima je dodata fioka za perle, ali sada pričamo o pećima za metalnu glinu.
Unutrašnje dimenzije SC-2 serije su 199 x 204 x 145, a SC-3 ima i veći model.

Ukoliko na vašem tržištu ne postoje specijalizovane peći, možete koristiti i brze laboratorijske peći. Za razliku od keramičke mase (gline!), koja treba da se peče dugo i da se greje sporo, metalnu glinu pečemo tako da u roku od 10 minuta postigne maksimalnu temperaturu ili u roku od 20 minuta, ako pečemo komade sa glinom od plute. Troškove struje nećete ni primetiti, ovo su male peći, koje troše kao i pegla. Bar ja nisam dobila veći račun ovih meseci.

Bilo bi dobro da se raspitate da li na vašem tržištu postoji proizvođač peći za fuziju stakla. Nemojte samo da zaboravite da se staklo topi na nižoj temperaturi i da vama treba peć koja može da postigne minimum 900 stepeni, kako biste mogli da pečete ne samo srebrnu, već i bakarnu i bronzanu glinu. Peć se, u suštini, nikad ne programira da peče punom nagom, česta upotreba maksimalne temperature koju razvija peć može da dovede do toga da se vremenom pregreje i da 800 stepeni više ne bude 800, već 820, 850. To nije dobro, naročito ako pečete, recimo, minđuše koje imaju udice od sterling srebra. Sterling 929. se topi na nižoj temperaturi i može da se istopi u peći. Niko ne voli uništeno srebro, koje posle može samo da proda po gramaži zlatarama :)

Ja sam kupila peć koja se otvara sa gornje strane, kao klasične peći za keramiku zato što, jednostavno, nije bilo modela koji postiže tako visoke temeprature (1295C), a mislim da imam već dovoljno iskustva da mogu da je koristim.

Za sada toliko. Rado ću odgovoriti na sva vaša dodatna pitanja u vezi sa odabirom peći. Ovo mi je treća peć i kad se radi o velikoj investiciji, naravno da moramo sve dobro da proučimo, pa sam tako pročitala sve što sam našla na Internetu, konsultovala se sa iskusnim "metalcima" sa moje grupe i imam već neko iskustvo :)

Hvala što me čitate :)