Harfa medaljon

Upravo sam završila porudžbinu za devojku iz Amerike koja je videla moje muzičke instrumente i poželela da joj napravim harfu. O, divnog li izaziva! Pa sam iskoristila priliku da malo približim ljudima kompletan proces izrade jednog ovakvog komada nakita, koji uključuje konstrukciju, rad po etapama i veoma pažljivo planiranje.

Pa da počnemo :)

Prvo i jako bitno: napraviti skicu, evo kako ja to radim (nisam vična crtanju, ali mi je bitno da ja samu sebe razumem, a nadam se da ćete i vi uspeti :))

Moja buduća harfa je, ustvari, trougao: jedna strana je cilindar, druga je kriva ploča, treća ploča koja se sužava.

U ovoj etapi, planiram debljinu ploča koje ću razviti i njihovu dužinu. Ne mora da se planira u milimetar sada, uvek mozemo da išmirglamo ako je predugačka - pa tako uvek ostavimo malo duže delove za buduće prepravke.




Najlakše mi je da prvo, bez posebnog planiranja, izbušim rupice na ravnoj ploči - pa koliko stane, trudeći se da održavam istu distancu između njih. Rupice se buše kad je gline potpuno suva, pomoću alatke za bušenje. Ova alatka ima nekoliko nastavaka - za male i veće rupe. Ignorišite to što su dva dela trougla već spojena, to ću objasniti u produžetku.



Sada sam spojila sva tri dela i videla da ću morati da oblikujem valjak i ploču sa rupicama tako da lepo prionu uz treću ploču, čija su dva kraja uvijena. Trudim se da što preciznije šmirglam, da bi spojevi imali dobru bazu kad budem lepila.



To radim pomoću ručnih turpija. Ove turpije su male i jako "pametne" alatke. Za ovu priliku, korističu turpiju koja je sa jedne strane ravna, a sa druge formira polukrug i savršeno će mi poslužiti da valjak i ravnu ploču isturpijam tako da prionu uz uvijenu ploču.


Evo, nadam se da se vidi razlika. Nije savršeno, ali ne smem više da turpijam, da ne bih oštetila oblik. Sada ću koristiti glinu "paste" da bih zalepila spojeve. Kad ih zalepim, pustiću da se osuše 20 minuta u mojoj rerni na 15o stepeni.


Sada ću početi da bušim rupice na gornjoj, uvijenoj ploči. Dole sam izbušila 12 rupica. Uzeću lenjir ili neku plastičnu ploču i obratiću pažnju na dve stvari: da mi rupice koje bušim budu ravne sa donjim rupicama i da mi sve to bude paralelno sa valjkastim oblikom. Ovo je meni bilo najteže i to samo zato što sam gore imala nepravilan oblik, a dole već izbušen, ravan :) Moglo je to i drugačije, ali prvi put radim ovako nešto.


Kad sam to uradila, dodatno obradim spojeve sa glinom "paste" (za lepljenje) i šmirglam tako da se spojevi ne vide, pa će harfa izgledati kao da je celina. Staviću je opet da se suši u rernu. Zatim ću ponovo šmirglati dok ne nestanu sve neravnine od lepljenja. Ovako izgleda izrada u ovoj fazi:


Sada moram da napravim strune. Uradiću to od srebrne žice. Iseći ću 12 žica i na jednom vrhu ću napraviti kuglicu pomoću brenera. Sačekaću da se ohlade ili ću odmah staviti u hladnu vodu.


Sada treba da smislim kako će harfa da se okači na lanac. Meni je nekako najprirodnije da bude u onom položaju u kome se ona i svira, ali oni moraju da se postave tako da ne zatvore rupice, koje su vrlo gusto izbušene. Razviću ploču, a slamčica će biti odlična da isečem dva malena kruga. Krugove pustim da se osuše, zatim, kako je ploča u pitanju, išmirglaću male krugove sa jedne strane, da bih imala veću i samim tim jaču podlogu za lepljenje na ravnu ploču, pa će oni ovako izgledati:


Zatim opet ručnom bušilicom izbušim rupice i lagano ih povećavam tako što bušilicom obrađujem već izbušenu rupu.


Sve opet spojim da se što manje vide prelazi i stavim harfu u peć. Ovaj medaljon neću peći na 650 stepeni, po preporuci proizvođača, nego na 800 stepeni. Imam mnogo spojeva i želim da sve bude čvrsto.

Kada izvadim iz moje peći, harfa ima belu boju, ovako:



Koristiću metalnu četku i običan prašak za pranje veša da bih skinula taj beo sloj i dobila satensku boju srebra. Ovako izgleda posle obrade:



Devojka koja je poručila harfu želi satenski sjaj, tako da cu poliranje do visokog sjaja izostaviti. Kako sam lepo išmirglala harfu pre pečenja, koristeći tri brusna papira i pekla na jakoj temperaturi, dobila sam vrlo čvrst metal, koji nije porozan i dodatno šmirglanje nije potrebno.

Sada ću da ubacim žice koje sam napravila ranije. Primećujem da moj rad na srazmernoj odaljenosti struna nije baš najbolje uspeo. To je večiti problem skupljanja srebrne gline pri pečenju. Naime, srebrna glina se skuplja različito, što je veća (deblja) ploča, to je veći procenat skupljanja. Valjkasti oblici se skupljaju više od pločastih (pravougaonih), a očigledno se to dogodilo. Moj kupac se i sama bavi izradom nakita od srebrne gline i verujem da zna kako funkcioniše, pa mi neće zameriti :)



Napomena: Primetili ste da je jedan kraj struna obrađen brenerom i ima lopticu na kraju, a da je drugi kraj uvijen (mora još malo da se doradi i zategne!) To je zato sto ručni brener nema snagu da istopi krajeve žica jednom kad su oni ubačeni u srebrni ram ili šta već! Naime, brener sada ne greje sada samo zicu, već i celu površinu okolo. Za to će mi biti potreban pravi, profesionalni brener sa dve odvojene boce: gas i kiseonik. Upravo sam ga kupila i čekam da mi se isporuči. Ali ni ovako nije loše :)

Na kraju dodajem alke i lanac. Evo kako izgleda medaljon na kraju balade. Još nisam uspela da namestim ekspoziciju tako da mi fotoaparat neutrališe sjaj srebra - radim na tome :)

Nadam se da sve uživali čitajući bar upola toliko koliko sam ja radeći ovaj medaljon :)

Osnovne tehnike izrade nakita od srebrne gline- radionica u Beogradu!!!

Pozdrav svim kreativnim ljudima!!!

Da se ne ponavljam i da ne kopiram tekst sa Facebooka, za više informacija posetite moju FB stranu i pročitajte više o predstojećoj radionici

Pozdrav i kreativan dan Vam želim!!!
Milica

Pitanja o odgovori - otvoreno za sve!

Donda je postavila sledeća pitanja, pa sam rešila da odgovorim i njoj i svima ostalima - naravno, koliko mogu i znam. Slobodno pišite na moj mail, a ja cu citirati vaše pitanje i odgovoriti. Naglasite mi ako želite, pritom, da ostanete anonimni. Mislim da je ovo pravo rešenje, zato sto često dobijam mailove sa pitanjima na koja odgovaram i po više puta, pa da mogu da uputim ljude da pročitaju prvo sve odgovore na jednom mestu, ako već postoje :)

"Draga Milice, malo je reci da mi se sve ovo jaaako dopada i da mi je uzasno primamljivo.Najveci problem je kao i za sve, a za nas u Srbiji posebno, plasiranje i prodaja ovako izradjenog nakita.Ne mogu, a da te ne pitam kolika su pocetna ulaganja i sta je sve za taj pocetak potrebno.Trebaju mi bar grube cifre.Takodje me interesuje jos jedna stvar, da li se glinom mogu oblagati neki materijali, tj. posrebriti? Npr. uradi se figurica u fimu, ispece, a potom se oblozi srebrnom glinom?da li se srebrna glina moze peci u nekim drugim pecima, npr. zubarskim ili keramickim? Eto, ako ovo nije suvise pitanja, volela bih da mi odgovoris.Hvala ti !"

1. Iskreno mislim da plasiranje i prodaja nisu problem. Samo što je ciljna grupa drugačija. Sve one žene koje kupuju nanizano poludrago kamenje od po 100 eura, koje u preskupoj prodavnici Beogradjanke kupuju tri perle od murano stakla za vise od 100 eura, otprilike ta grupa ljudi - samo sa više stila :) Zene koje ne vole da imaju puno raznobojnog nakita koje moraju da skidaju svako vece i da ujutru traže nesto sto ce se slagati uz ljubičastu bluzu i sive pantalone :) Mislim da je moja prodaja na slabije posećenoj Modi za poneti ovog leta dokaz da ljudi hoće da odvoje novac nakit od srebrne gline.

2. Bez peći, početno ulaganje je oko 300 eura, da kupiš 100 grama gline od koje ces uraditi svojih prvih 10 komada nakita + paste glina + glina u špricu, alati, srebrne žica i delovi za nakit. Ako želiš da pečes pomoću brenera, dodaj jos tridesetak eura. Ako želiš da koristis (kupiš) peć, onda zavisi od toga koju ćeš peć kupiti. Ako imaš osobu kod koje mozes povremeno da nosiš na pečenje, a koja se, recimo, bavi keramikom, onda ti peć nije potrebna.

3. Sa glinom se mogu oblagati predmeti od keramike. Naravno, prvo se ispeče bikvit na nekih 800 stepeni, pa se to obloži glinom. Jako lepa i poznata tehnika je kombinovanje keramike i srebrne gline, tehnika koju uče studenti vajarstva na Harvardu. Šuplje forme od srebrne gline se prave tako što se unutra stavi i služi kao podrška glina od plute ili drveta. Ta glina ispari već na 200 stepeni, pretvarajući se u pepeo, kao i drugi materijali organskog porekla. Tako je napravljen moj Bendzo i moja Gitara :) Recimo, ako bi želela da napraviš medaljon od keramike, pa da dodaš detalje od srebrne gline, uradis to tako da rastvoriš glinu do "kašastog" stanja pomoću destilovane vode, dodajući kap po kap, pa onda četkicom oslikavaš po keramici. Zatim ponovo pečeš. Ja sam kupila ovu peć upravo zato sto želim da eksperimentišem sa kombinacijom: staklo - srebrna glina - keramika.

4. Fimo + srebrna glina ne idu zajedno! Srebrna glina postaje metal posle pečenja. Štaviše, srebrna glina ne sme da dođe u dodir sa fimom u nepečenom stanju, tako da ljudi koji se bave izradom nakita od fima i polimerske gline imaju posebne noževe i radnu podlogu za ove dva materijala, pa nakon pečenja kombinuju - spajaju oba materijala. Prvo se ispeče i obradi, recimo, ram od srebrne gline, pa se unutra popuni fimom, pa se opet zapeče na temperaturi predviđenoj za polimersku glinu.

5. Srebrna glina se može peći u pećima za keramiku (na 700 stepeni, dva sata) i u laboratorijskim pećima.

Toliko za sada, pa izvolite sa pitanjima i hvala vam što ste radoznali!!!


Dopuna:

Cene srebrne gline, za Dondu:
Ja kupujem od Hobbyland.eu , jedne od najvećih evropskih prodavnica hobi materijala.
Kliknite na link da pogledate cene srebrne gline. Za države koje nisu u EU, srebrnu glinu šalju bez poreza - preko mene možete porućiti glinu po istim cenama, ako vam je jednostavnije. Problem je kada šalje firma, onda se paketi otvaraju i carine prema računu koji je u kutiji. Da napomenem da samo srebrnu glinu mogu da posaljem ili donesem bez poreza, ostale materijale ne :)

Kako izabrati peć za metalnu glinu?

Konačno sam skupila novac da kupim veliku peć za nakit. Ta peć pruža velike mogućnosti, kako zbog veličine, tako i zbog visoke temperature na kojima može da se peče cak i nakit od prave gline i porcelana. Mojoj sreći nema kraja!!! Evo, smejem se dok pišem ovo, zato sto se pitam kada cu početi da zaradjujem od prodaje nakita, konačno - do sada sve samo ulaganja i ulaganja :)

Ova peć je američke proizvodnje, prilagodjena evropskoj struji i utičnici, Paragon.
Odlučila sam se za peć koja se otvara sa gornje strane, Paragon Caldera, sa dodatnom fiokom za lampwork perle i ovako izgleda:


Kao što vidite, ovo je peć za sve - za keramiku, porcelan, srebrnu, bronzanu i bakarnu glinu, emajliranje, a ovo što vidite u donjem delu, kao fioku iz koje vire metalne šipke, koristi se za perle od stakla (otkud znam šta će da mi padne na pamet jednog dana da radim!) Tu se tek izradjene perle lagano hlade. Sa tom fiokom, peć razvija temperaturu od 1095 stepeni. Kada se fioka izvadi, a vratanca zatvore, maksimalna temperatura koju ova peć postiže je 1295 stepeni.

E, sada, nakon što sam se pohvalila, da napišem malo o tome kako izabrati peć za metalne gline!

Uglavnom, svaka peć koja postiže 900 stepeni je dobra. Koliko sam se ja informisala i čula od USA članica sa moje grupe, ako na vašem tržištu ne postoji specijalna peć za metalnu glinu, poslužiće bilo koja brza laboratorijska peć.

Srebrna glina je najlakša za pečenje. Slow fire serija Art Clay Silver, prema uputstvima proizvođača, peče se na 650 stepeni oko pola sata. Kada kažem pola sata, mislim na vreme od kada peć postigne željenu temperaturu, pa dok je ne isključite. Međutim, ljudi koji se ozbiljno, godinama bave izradom nakita od metalne gline kažu da to nije dovoljno. Oni peku svoju glinu na 800 stepeni i peku je po dva sata. Tada je metal mnogo otporniji i jeste da se više skupi, ali je zato manje porozan, što olakšava šmirglanje, poliranje i patiniranje.

Umetnici koji rade sa metalnom glinom vole peći koje se otvaraju sa prednje strane, kao što je moja bivša peć Art Clay super petit, koja je manjih dimenzija - ali dovoljno velika da može odjednom da peče četiri komada nakita. Umetnici koji se bave izradom nakita od stakla i emajliranjem metala, takođe vole peći koje se otvaraju sa prednje strane, zato sto mogu lako da izvade vruć komad iz peći. Ne zaboravite da je emajliranje jako zahtevan proces i da samo 20 sekundi deli uspeo rad, dobro istopljene emajle od prepečene, uništene teksture!

S obzirom da je metalna glina materijal za pravljenje manjih komada, ovo je više nego dovoljno!


Sa njom dobijate i komplet za rad, koji možete videti na slici.
Ovo je peć odličnog kvaliteta, koju uvek možete poneti sa sobom gde god da putujete - što nije ni čudo, s obzirom da je japanske proizvodnje i da su je pravili proizvođači srebrne gline.
Unutrašnje dimenzije su 85x120x60 mm, što je, verujte mi, savršeno za metalnu glinu!
Veoma je laka za korišćenje, ima dve brzine zagrevanja, "LOW i HI heating rate". LOW program se koristi kada pečemo komad šupljeg oblika, kao što je perla. Unutar perle od srebra, nalazi se "cork clay" ili glina od plute. Pluta mora da sagori polako. Peć razvija temperaturu do 1000 stepeni, znači da je pogodna i za emajliranje, fuziju stakla, kao i za keramiku koja se peče na nižim temepraturama. Ja sam je imala neko vreme i bila sam jako zadovoljna!

Druga omiljena peć kreativaca koji rade sa metalnom glinom je Paragon SC-2 i SC-3 serija. Ove peći razvijaju temperaturu do 1095 stepeni, ali verujte, ono što možete da uradite na 1095, takodje možete i na 1000.

Paragon SC-2 i SC-3 izgledaju ovako:

Model sa prozorom:

Model bez prozora




Ove peći imaju takodje i modele kojima je dodata fioka za perle, ali sada pričamo o pećima za metalnu glinu.
Unutrašnje dimenzije SC-2 serije su 199 x 204 x 145, a SC-3 ima i veći model.

Ukoliko na vašem tržištu ne postoje specijalizovane peći, možete koristiti i brze laboratorijske peći. Za razliku od keramičke mase (gline!), koja treba da se peče dugo i da se greje sporo, metalnu glinu pečemo tako da u roku od 10 minuta postigne maksimalnu temperaturu ili u roku od 20 minuta, ako pečemo komade sa glinom od plute. Troškove struje nećete ni primetiti, ovo su male peći, koje troše kao i pegla. Bar ja nisam dobila veći račun ovih meseci.

Bilo bi dobro da se raspitate da li na vašem tržištu postoji proizvođač peći za fuziju stakla. Nemojte samo da zaboravite da se staklo topi na nižoj temperaturi i da vama treba peć koja može da postigne minimum 900 stepeni, kako biste mogli da pečete ne samo srebrnu, već i bakarnu i bronzanu glinu. Peć se, u suštini, nikad ne programira da peče punom nagom, česta upotreba maksimalne temperature koju razvija peć može da dovede do toga da se vremenom pregreje i da 800 stepeni više ne bude 800, već 820, 850. To nije dobro, naročito ako pečete, recimo, minđuše koje imaju udice od sterling srebra. Sterling 929. se topi na nižoj temperaturi i može da se istopi u peći. Niko ne voli uništeno srebro, koje posle može samo da proda po gramaži zlatarama :)

Ja sam kupila peć koja se otvara sa gornje strane, kao klasične peći za keramiku zato što, jednostavno, nije bilo modela koji postiže tako visoke temeprature (1295C), a mislim da imam već dovoljno iskustva da mogu da je koristim.

Za sada toliko. Rado ću odgovoriti na sva vaša dodatna pitanja u vezi sa odabirom peći. Ovo mi je treća peć i kad se radi o velikoj investiciji, naravno da moramo sve dobro da proučimo, pa sam tako pročitala sve što sam našla na Internetu, konsultovala se sa iskusnim "metalcima" sa moje grupe i imam već neko iskustvo :)

Hvala što me čitate :)

U ime zahvalnosti vas koji me pratite...

...pre neki dan, na mojoj Facebook strani, organizovala sam malu nagradnu igru,
u kojoj mogu da učestvuju svi fanovi moje strane. Jedini je uslov da se prijave na događaj i da dođu na moju stranu 31.10.2009. :) da pročitaju koji će od fanova biti dobitnik minđuša ili medaljona, koje ću sa velikim zadovoljstvom napraviti specijalno za dobitnika.

Više o tome možete da pročitate ovde

Da bi poklon bio kompletan, roškove poštarine snosim ja i šaljem širom sveta.

Hvala vam još jednom što pratite moj rad,

Milica

Moj mali orkestar!

Pozdrav i evo da skinem malo paučinu sa bloga :) Ovaj put zaista imam šta da pokažem i čime da se ponosim - veliki napredak u mom radu sa srebrnom glinom, mini kolekcija pod nazivom "Orkestar". Ovako izgleda kad radim nesto za svoju dušu i ne gledam koliko srebra potrošim :) Ako me pitate da li je isplativo raditi mini gitaru i bendzo nedelju dana (dobro, radila sam jos štošta po porudzbini, da budem iskrena, istovremeno), odmah da vam kažem da ne znam. Nadam se da će se naći neko ko će umeti da ceni ovakav rad, a ja sam se naucila da radim na nečemu što zahteva dane i dane da bi se videli rezultati. Za sada uživam kad god pogledam ove mini instrumente. Nameravam da upotpunim Orkestar violinom, nekim duvačkim instrumentom, harfom, i naravno, električnom gitarom.



I na kraju lira, koja je bila jednostavnija za rad, ali se meni podjednako dopada :)

Nešto najlepše!

Pozdrav posle dužeg odsustva. Ovaj put neću pisati o onome čime se bavim (nije ni čudo, mesec i po dana ne radim ništa, već sam se posvetila uživanjima, putovanjima, porodici i prijateljima)

Pisaću o jednom prelepom poklonu koji je osmišljen i urađen specijalno za mene. Znate ono kad biste kupile baš tako nešto, ne pitajući za cenu? Naravno da ova torba ima i emotivni značaj, s obzirom da ju je napravila jako talentovana drugarica, Kristina, poznatija kao Dugmence! A još kada sam videla koliko je vremena, koliko truda, energije, pažnje posvetila izradi moje torbe, malo je nedostajalo da zaplačem od radosti. Svaki detalj je savršen, priča za sebe, a opet se svi detalji nalaze u savršenom skladu i uklapaju se u kompoziciju. Torba nosi pečat celokupne ličnosti drage Kristine: energična je, vesela, koketna, razigrana...

Slike nisu baš najbolje, bila sam jako nestrpljiva da napišem ovaj post.

1. Torba, prednja strana, iz daljine:


2. Torba, prednja strana, malo bliže


3. Torba, druga strana:


4. Pogledajte samo postavu!


5. Unutra su dzepovi, tako da se lepo odvaja
mobilni, novčanik, ima dodatak za ključeve...


6. I ono sto ovu torbu čini jako posebnom: detalji, divno osmišljeni, razigrani. Kristina je
koristila trake, šarene materijale, perle, filc i još ponešto!





I kao da je to malo, oduševila sam se kad sam otvorila torbu! Unutra sam našla dva nesesera,
za šminku i drugi ću koristiti za račune, vizitke...



Posetite sajt Dugmence i uživajte u Kristininim čarolijama! Osim prelepih kreacija, pronaći ćete gomilu informacija o šivenju, modi...

Hvala, draga Kristina, uspela si da napraviš torbu mojih snova!

Potraga za savršenim pečatom (drugi deo)

Malo kasnim sa postavljanjem drugog dela, nisam mogla da postignem :(

A sada na posao: u ovom delu biće govora o sve popularnijem materijalu, Fotopolimeru. Radi se o izradi veoma preciznih tekstura koje je nemguće postići pomoću dole pomenute tehnike, u prvom delu posta o savršenom pečatu. Da vam malo približim pojam: radi se o modifikovanoj verziji koja se koristila za sito štampu, a koja reaguje na UV zrake.

U čemu je prednost ovog materijala?
-Jeftiniji je od kupovine gotovih tekstura za polimersku glinu i metalnu glinu.
-Sve što ste zamislili, što možete da nacrtate rukom ili pomoću programa za grafiku,
možete da prenesete na bilo koju modelirajuću masu.
-Možete da prenesete tako precizno, da to budu i slova, nečiji lik...

Oprema:
-UV lampa nije nešto što je potrebno za pravljenje ovih pečata- nemojte trošiti novac uzalud! Kao i UV resin (eto ideje i za UV smolu!), dovoljno je da film izložite 90 do 120 sekundi suncu, a kad nema sunca, samo kupite UV sijalicu od najmanje 75 w, koja odgovara bilo kom grlu. Ja sam je našla u prvoj prodavnici rasvete. Jača je od bilo koje lampe za gel za nokte, koje su obično slabe, 36w, a da ne pričamo o ceni, sijalicu sam platila samo 4 eura!

-Za izlaganje fotopolimerskog filma UV zracima, biće vam potrebno:
-Šper-ploča, 10 cm x 10 cm
-Običan sundjer debljine 1 cm, takođe 10x10cm
-Staklo, 10x10cm, debljine oko 2 - 3 mm (svejedno!)
-4 štipaljke, koje ćete naći u prodavnicama za kancelarijsku opremu.
-Četka sa plastičnim, mekanim iglicama ili bilo koja četka koja neće biti pregruba.
-Najzad, fotopolimerski film. Cena paketa sadrži 4 ploče, svaka po 5 cm x 8 cm, košta oko 8 eura.
Ako pravite nakit, od toga pakovanja možete napraviti i do 8 pečata, po ceni od 8 eura - 1 euro po pečatu je zaista niska cena! Postoje i veće dimenzije, naravno.
-Transparentan papir za štampanje. Obratite pažnju, ako imate inkjet stampač, tražite od prodavca transparentan papir za tu vrstu štampača.

Sada u akciju:
Napomena: slikala sam nakoliko tekstura u toku celog postupka, nemojte da Vas to zbuni, samo pratite proces.

1. Nacrtajte šta želite, pa skenirajte. Ako radite sve u programu za grafički dizajn ili obradu fotografija, ili se odlučite za neku od slika sa net-a, nema šta da se skenira. Otvorite željenu sliku u programu. Izaberite da bude "odraz u ogledalu" ili "mirror image". Slika MORA da bude u crno- belim tonovima, ne sivim, ne nijansirana, ovaj materijal reaguje samo na crnu boju. Znači, odaberite kad i ako skenirate "scan black and white image" ili posle, kad štampate, naredite štampaču da štampa "black and white" i "jaku štampu", a većina ima program "transparency paper". To izaberite.

2. Odštampajte odabranu sliku na transparentnom papiru, ali pre toga obeležite papir nekim slovom u uglu, da znate koja je strana papira lice, a koja naličje.


3. Sada izvadite iz crnog papira (pogledajte sliku gore!) jedan od fotopolimerskih filmova. Isecite ga na dva dela, u zavisnosti od veličine slike. Smesta vratite ostatak filma u crnu foliju! Ovo je jako bitno, film koji ne koristite mora da bude sve vreme u crnoj foliji, jer reaguje na svetlo i može da se ošteti. Videćete da fotopolimer ima zaštitnu foliju - skinite je!

4. Sada poređajte ovako, kao na grafikonu, ovaj postupak radite unutar stana, dalje od UV zraka:


5. Sve to stisnite pomoću štipaljki, ovako treba da izgleda:

Moraću da ponovim, zato što sam i ja istu grešku napravila: Na sunđer postavite fotopolimer film tako da vam onaj deo sa koje ste skinuli foliju bude nagore, da bude lice uz lice sa štampom na transparentnoj foliji.

6. Kad ste sve ovo uradili, prislonite Vaš komplet za izlaganje UV zracima uz sebe i izađite na sunce. Veoma je bitno da uzmete neku štopericu ili digitalni sat. Izložite sunčanim zracima fotopolimer! Šta se sada dešava? Sve što je na transparentnom papiru crno, zaštićeno je od UV zraka i prema tome, neće odreagovati. Sve što je prozirno, biće izloženo dejstvu UV zraka.
Kao proizvod toga, sve što je crno, kad završite sa pečatom, biće u niskom reljefu. Dobro zapamtite ovo, jako je bitno da znate pri samoj obradi slike, šta želite da postignete! Znači - crno je uvek na pačetu uvučeno.
Dakle, cela filosofija se svodi na to da ce vam kroz providnu foliju, u reakciji sa UV zracima, taj fotopolimer postati tvrd, a ovo što je pokriveno crnom bojom, ostaće mekano. Kad budete četkali fotopolimer, sa dela koji je bio prekrivem crnom bojom i koji je ostao mekan, moći ćete da uklonite jedan sloj.
Dakle, morate da izložite suncu 90 sekundi fotopolimer film. Ako je slabo sunce, ili mestimično oblačno, 120 sekundi. Ni više ni manje, inače ode mast u propast!

7. Kad ste zavrsili, unesite u kuću, odlepite prozirni papir sa filma. Na filmu nećete videti ništa. Film uronite u hladnu vodu (nikako toplu!) i počnite kruznim pokretima da četkate, bez korišćenja sredstva za pranje! Četkajte i četkajte, kako prelazite prstima, osetićete da je počela da se stvara tekstura. To znači da je sloj koji nije bilo izložen zracima počeo da se ljušti :) Četkajte jedno dva minuta, sve dok ne vidite da je nastala jasna tekstura. Nemojte četkati suviše dugo ili suviše grubo! Ostavite da se osuši na tamnom mestu. Nakon toga, ponovo morate da izložite teksturu UV zracima. Pravilo je da se izlaže uvek duplo više vremena od prvog izlaganja. Znači, oko 3 min. To će da fiksira teksturu i ona će postati tvrda i permanentna.

Eto, to je to... verujte mi na reč, jako je jednostavno! Ja sam sada napisala klasično uputstvo korak po korak, jer čovek može da previdi nešto, ali ceo proces od izlaganja suncu do gotovog pečata traje oko 15 minuta. Ja sada već rutinski radim, sa jedno 30% mozga :)

Evo kako će izlegati vaša tekstura:


Ako želite da probate ovaj fantastičan materijal i time unapredite vaše veštine, pišite mi, biću srećna da pomognem pri nabavci. Inače, ko ima kreditnu karticu, može da poruči direktno iz USA!